Prva plantaža paulovnije u Kosovskom Pomoravlju

Eksperimentalna, za sada i jedina plantaža paulovnije u Kosovskom Pomoravlju nalazi se u selu Pasjanu, nadomak Gnjilana.

DSC_0351Ivica Aksić, inače profesor geografije, nedavno je rešio da se oproba i u ovom poslu. Na površini od 15 ari zasadio je 285 sadnica paulovnije. Za sada je više nego zadovoljan, biljke dobro napreduju i planira proširenje proizvodnje.

„Na ideju da zasadim plantažu paulovnije došao sam informišući se preko interneta i prijatelja. Za sada imam 285 sadnica na površini od 15 ari“, kaže Ivica Akisć za magazin Rodna zemlja.

U trenutku naše posete uzgajivaču ove jedinstvene biljke,  najvišlje stablo paulovnije iznosilo je 4,5 metara.

“ U toku jednog dana, priča Ivica, biljaka može da naraste i do 7 centimetra.

Ovaj vredni domaćin planira da proširi proizvodnju ukoliko dobro razvije posao, mada, za ozbiljnjiju proizvodnju potrebno je bar dva, do tri hektara pod sadnicama paulovnije, što je teško obezbediti.

Paulovnija u prve dve godine razvoja traži intenzivno i redovno zalivanje, a to znači 5 litara vode dnevno. U prvoj godini može da naraste i do 6 m u visinu i 12 cm u obimu. Kao ogrevno drvo može se seći svake četvrte godine. Ima istu kaloričnu vrednost kao i mrki ugalj. Koristi se i za izradu briketa i peleta.

Paulownia Pasjane 2“Kada biljka dostigne određenu starost, planiram da posle četvrte godine, po principu šahovskog sistema, posečem svako drugo stablo i koristim je za ogrev. Ostatak ću ostaviti da dostigne starost do deset godina, kako bih mogao da iskoristim drvo za industrijsku upotrebu”, priča Ivica Aksić.

Paulovnija nije previše zahtevna biljka. Uspeva do 1.000 metara nadmorske visine, ali ne podnosi močvarno tlo. Njen koren raste do 16 metara u dubinu i idealna je za pošumljavanje goleti, odnosno sprečavanje erozije. Nakon seče, stablo se obnavlja iz  panja, i tako, čak do sedam ciklusa eksploatacije.

Drvo je poreklom iz Kine, odlikuje se izuzetno brzim rastom, ogromnim listovima i prelepim cvetovima. List raste do 70 cm u prečniku, samo stablo i do 20 m u visinu, a cvet je grozdast, od roze do lila boje I opojnog je mirisa. Poznato je i kao carsko ili princezino drvo, ali mu sve više pristeje epitet – drvo budućnosti.

– Maja Živković