Paulovnija bogom dana biljka

U samom „srcu“ Gračanice, nedaleko od manastira, na svega desetak ari površine, nalazi se rasadnik paulovnije, brzo rastućeg kineskog drveta čija primena u industriji može biti višestruka.  U plasteniku i pored njega već se zelene mlade sadnice, stare svega par meseci. Brigu o njima vode ljudi iz Gračaničke inicijative za održivi razvoj (GIOR), koji kažu da im to predstavlja pravo zadovoljstvo.

“Kad smo počeli da razvijamo programe u GIOR-u, odlučili sam se za paulovniju, koja nam se učinala jako zanimljivom biljkom, tim pre, što se njenom proizvodnjom niko ne bavi.  Malo je ljudi u užoj Srbiji koji imaju rasadnike, a kako znamo, u Gračanici i na Kosovu, smo među retkima,“ priča Živoin iz GIOR-a. U šali dodaje da su komšije u početku zagledale preko ograde u njihov rasadnik i čudili se šta to oni uzgajaju, „nije paradajz, nije ni paprika, listom podseća na krastavac, ali nije, ovaj list je nekako širi, a ima i stabljiku“, u čudu su se pitale komšije.

Paulovnija-3

Paulovnija je listopadno drvo, poreklom iz Kine, odlikuje se izuzetno brzim rastom, velikim listom i lepim grozdastim cvetom koji je jako medonosan, pa je često kupuju pčelari i sade pored košnica, priča Živojin Ćirković iz Gračanice. Iako je zemlja porekla Kina, Japan je još više razvio tehnologiju proizvodnja mladica, a podneblje Balkana pokazalo se kao veoma povoljno za njen rast.

„Tu prednost svakako treba iskoristiti, jer je u Evropskoj Uniji velika potražnja za stablom paulovnije koja se koristi kao osnovna sirovina u industriji”, priča Živojin.

U rasadniku postoje dva režima proizvodnje sadnica: letnji, u plastenicima i zimski, u posebnim prostorijama, takozvanim inkubatorima. Program „Paulownia Kos“ kojim je predviđena proizvodnja sadnica ove biljke, razvila je ova organizacija iz Gračanice. Na projektu rasadnika angažovano je nekoliko ljudi koji brinu o mladicama paulovnije kojih u plasteniku i na otvorenom ima blizu pet hiljada.

Paulovnija-1

Program „Paulownia Kos“ predstavlja socijalno preduzetništvo, a njegovu primenu je pomogla Kancelarija za zajednice pri kabinetu zamenika kosovskog premijera Branimira Stojanovića, kažu u „GIOR-u“. Program je osmišljen i napravljen u cilju širenja procesa proizvodnje ove biljke. Zadatak je da se uključi što veći broj porodica koje bi dobile seme ili sadnice za proizvodnju paulovnije na svojim imanjima. Budući proizvođači, prošli bi kroz kratki program obuke kako bi savladali tehniku proizvodnje. U kasnijem periodu, istu biljku mogli bi da prodaju, jer ona ima svoju tržišnu cenu. Na taj način bi se ostvarila i ekonomska dobit za one koji se opredele za njenu proizvodnju. Tržište zahteva i veću količinu ovog drveta, zato je neohodno da ima što više proizvođača.

„Isplativo je uzgajati paulovniju, njena tržišna cena u prvoj polovini godine, kada biljka dostuže visinu od 25 sanitmetara, je 2 – 3 evra po komadu, već u prvoj godini, njena cena je duplo viša. Drvo je brzo rastuće i za tri godine može da dosegne visinu od 9 do 12 metara, kaže Živoin. Dodaje, da se biljka, kad dosegne visinu od 25 santimatara, „čepuje“ odnosno orezuje i onda izbijaju nove mladice. Na jednoj biljci moguće je obaviti do 8 seča.

Stablo  paulovnije je sto posto iskoristivo. Zvog svoje savitljivosti i strukture, njegova primena je široka. Koristi se u avio indurstriji, brodogradnji, preradi nameštaja, za izradu muzičkih instrumenata, a pokazala se i kao nezamenjljiva u proizvodnji peleta za ogrev. Industrija nameštaja Ikea, koja je vodeći svetski brend u ovoj oblasti, koristi isključivo ovo drvo za izradu komada nameštaja.

Paulovnija-5

Zbog svoje velike krošnje paulovnija je pogodna da se sadi u parkovima, ali odlična je i za pošumljavanje goleti i zamenu isečenih stabala u šumama, tako da se pokazala odlična u zaštiti eko-sistema.

U „GIOR-u“ se tu neće zaustaviti, planiraju da prve sadnice proizvedene u njihovom plasteniku i na otvorenom već na jesen daruju obrazovnim ustanovama na teritoriji opštine Gračanica, kako bi ih deca posadila u parkovima svojih škola i vrtića. Sledići korak, biće pošumljavanje goleti oko Gračanice i u blizini jalovišta kako bi se sprečilo raznošenje peščane prašine.

– Ivan Miljković